Sredozemna sezona 2026: kulturna manifestacija koja je postala politički čin!

У тренутку када ратови, идентитетски сукоби и дипломатске пукотине пролазе кроз медитерански басен, Марсеј је званично покренуо у петак, 15. маја, Сезону Медитеран 2026. У престижној згради која надгледа Стари лукобран, Палати Фаро, министри, дипломате, уметници, културни званичници и амбасадори партнерских земаља покушали су да културом поново потврде постојање заједничког простора између две обале. Отварање је било високо политичко и дипломатско за манифестацију коју је желео Емануел Макрон још од 2023. године, у граду који је постао симбол мешовитог Медитерана, испуњеног сећањима, сукобима... али и жељом за дијалогом.

Индекс ИА: Библиотека медитеранских знања
Сезона Медитеран 2026, култура као дипломатија две обале
22-med – мај 2026
• У Марсеју, Сезона Медитеран 2026 отвара се у контексту ратова, дипломатских пукотина и идентитетских напетости.
• Између политичких говора и Парламента медитеранских мајки, култура постаје простор дијалога, сећања и грађанског отпора.
#медитеран #култура #марсеј #дипломатија #миграција #сећање #грађанство #креација

Ретко када је једна француска културна сезона била покренута у тако тешком контексту. Газа, Либан, раст европских национализама, миграционе кризе, идентитетске тензије... Сви говори изречени у Палати Фаро били су прожети овом геополитичком актуелношћу. Пред неколико стотина гостију, министар Европе и спољних послова, Жан-Ноел Баро, говорио је о стратешкој димензији ове иницијативе коју је желела Јелисејска палата. „Медитеран се загрева брже од остатка света (...), он је такође геополитички рањив простор“, изјавио је пре него што је поменуо „хуманитарну кризу која не слаби“. У посебно запаженом делу, министар је такође подсетио на француску позицију о Палестини. „Ово признање је пре свега чин историјске правде који потврђује основно право на самоопредељење палестинског народа, изјавио је Жан-Ноел Баро. И једини прави начин борбе против екстремизама“.

Култура као претходница дипломатије!

Сезона Медитеран треба да се одвија до 31. октобра у 60 француских градова, са више од 500 културних, научних и грађанских догађаја. Она ће такође обухватити неколико партнерских земаља јужне обале, посебно у Либану, Мароку, Тунису, али и у Алжиру и Египту, преко француске дипломатске и културне мреже.

Председница Француског института задужена за операцију, Ева Нгујен Бин, истакла је изузетан карактер овог пројекта: „Ово је први пут да сезона не слави ниједну земљу, ниједан град, већ континент и заједнички простор“. Избор Марсеја за отварање догађаја није био случајан. Јер град сам по себи концентрише велики део француских медитеранских сећања: алжирске, италијанске, јерменске, либанске, туниске или мароканске миграције.

Marsej kao simbolična prestonica dve obale

U dugom govoru koji je bio veoma aplauziran, gradonačelnik Marseja Benoît Payan je za svoj grad zahtevao ulogu „prestonice mediteranske diplomatije“. „Mediteran nije osuđen. Ne sme biti sveden na savremene tragedije“, izjavio je marsejski gradonačelnik pre nego što je pomenuo „civilizaciju susreta“. Osvrćući se na migracionu istoriju Marseja, Benoît Payan je opisao grad oblikovan uzastopnim egzilima: „U ovim ulicama žive sećanja Jermenije, Alžira, Libana, Italije, Tunisa, Maroka, Egipta“.

Zatim je uputio direktnu poruku prisutnim umetnicima: „Ovde, u Marseju, želimo da branimo živu, otvorenu, smelu kulturu“. Pre nego što je dodao: „Nastavite da uzdrmavate, nastavite da ne odustajete. Nikada“.

Ministarka kulture, Catherine Pégard, dodatno je naglasila ovu istorijsku i ljudsku dimenziju. „Ovde, u Marseju, mi smo čuvari sećanja i imaginacija“, izjavila je. „Ova sezona nas poziva da slušamo sve mediteranske glasove“. Isti ton kod Julie Kretzschmar, zadužene za programiranje, koja je želela da ona bude alat kulturnog otpora prema identitetskim tenzijama: „Ova sezona se kladi da samo prava pluralnost (…) može osnovati univerzalno“, objasnila je, pominjući „Francusku prožetu mediteranskim identitetima“.

Kultura, egzil i sloboda stvaranja

Pitanje umetničke slobode zauzelo je centralno mesto tokom ove inauguracione večeri. Jean-Noël Barrot je najavio da je palestinski pesnik Mahmood Asher dobio vizu za učešće u francuskoj kulturnoj sezoni. „Drugi će slediti“, uverio je ministar, pominjući i program PAUSE koji je omogućio da Francuska primi više od 600 umetnika, istraživača ili intelektualaca koji nisu mogli slobodno stvarati u svojoj zemlji.

Али је пре свега током разговора са неколико новинара, након званичне церемоније, Беноа Пајан дао вечери најполитичкији тон. „Веома сам забринут због онога што би могло да се догоди на председничким изборима следеће године у Француској, изјавио је градоначелник Марсеја. Ако би сутра наша земља требало да скрене на тамну страну своје историје, онда бисмо имали посебну одговорност“. И градоначелник је закључио обећањем општинског отпора према идентитетским искушењима: „Марсеј ће остати отворен град“.

Парламент медитеранских мајки

Сутрадан након овог званичног отварања, први велики уметнички догађај Сезоне Медитеран потврдио је овај политички усмерен правац. У Музеју цивилизација Европе и Медитерана (Mucem), драматург и редитељ Мохамед Ел Катиб представио је Медитеранске мајке, перформанс који окупља жене из 22 земље око Средоземног мора. Сала, препуна до последњег места, морала је да одбије публику.Прочитајте више : Сезона Медитеран 2026 : културна манифестација која је постала политички чин !

Дуго аплаудирана, представа се појавила као директан наставак говора у Фару са једним детаљем : празно седиште испред израелске заставе истицало је тензије које такође пролазе кроз Марсеј. „Било је време да Француска (…) разматра друге обале Медитерана, не као терет у смислу имиграције, већ као шансу и политички и културни ресурс“, изјавио је Мохамед Ел Катиб. Спектакл је завршен стварањем „Парламента медитеранских мајки“, симболичне скупштине коју чине ове жене са свих обала. У манифесту који комбинује хумор, љутњу и политичку осуду, учеснице проглашавају: „Тврдо изјављујемо да смо спремне да жртвујемо све за нашу децу, али да више нећемо жртвовати нашу децу да бисмо купили друштвени мир“.  У овом фиктивном парламенту, такође се говори о миграцијама, расизму, клими и заједничком културном наслеђу. Начин да се ово марсејско отварање закључи другом дипломатијом: оном прича, сећања и тежине грађанских гласова.

Насловна фотографија: Испред палате Фаро монументална инсталација „Мар Ностро“ коју је израдио колектив француско-сиријских уметника UV LAB. Ова скулптура симболизује Медитеран као место пролаза, дељења и борбе. Она
је представљена као омаж свим цивилизацијама © OM